Школа у Горњем Сухотну почела је са радом 1. септембра 1921. године. То сазнајемо из записника са заједничке седнице школских одбора Школске општине житковачке и Школске општине доњосухотничке одржане 1. јануара 1922. године у Житковцу. У записнику се наводи да су деца из општине доњосухотничке престала долазити у школу 1. септембра 1921. стога што је школа у Доњем Сухотну почела функционисати. У записнику се поред осталог наводи да је деоби школске имовине између осталих присуствовао и учитељ школе доњосухотничке Рад. Поповић. Највероватније да је рач о учитељу Радовану Поповићу који је фебруара 1921. године завршио Учитељску школу у Алексинцу. По завршетку школске 1921/22. године, учитељ Радован Поповић премештен је у Врћеновицу.

Одлуком ОН Бр. 29788 од 01.9.1922. године за учитеља у Горњем Сухотну постављен је Милија М. Бољевић. Пре тога радио је у селу Довезенцу, Среза кумановског.

Војислав Михајловић, школски надзорник школског Среза алексиначког, поднео је 18.7.1923. године извештај за школску 1922/23. годину у коме је навео да школа у Горњем Сухотну има 1 одељење кога чине ђаци II, III и IV разреда. Укупно у одељењу је било 44 ђака (33 ученика и 11 ученица). Са њима је радио учитељ Милија Бољевић чији је рад оцењен оценом - одличан.

У школској 1929/30. години било је 1 одељење и један учитељ са 66 ученика. Учитељ је био Милија М. Бољевић.

Учитељица Емилија Поповић, из Мишевића, Среза беличког, Бановине моравске, премештена је у Горње Сухотно, Среза и Бановине моравске у децембру 1930. године. Тако су од другог полугодишта школске 1930/31. године била два одељења.

У школској 1932/33. години у школи су била два комбинована одељења у којима су радила два учитеља. Учитељи су били:  Милија Бољевић и Емилија Поповић. Они предавали и веронауку

Учитељица Емилија С. Поповић радила је у Горњем Сухотну до почетка школске 1934/35. године када је премештена у Житковац.

На место учитељице Емилије Поповић постављена је учитељица Будимка Нешић. Она се удала за Драгомира Милојковића, студента те је од 04.12.1934. године носила презиме Милојковић, што се наводи у решењу Он. Бр. 69804.

На фотографији су учитељи Станоје Јовановић(раније учитељ у Житковцу)  и Милија Бољевић (раније учитељ у Горњем Сухотну), снимљени  са ученицима Вежбаонице учитељске школе у Алексинцу пред Други светски рат.

 

У извештају Милије М. Бољевића, управитеља школе, од 02.9.1934. године наводи се да је у школи 102 ученика (51 ученик и 51 ученица). По разредима било је уписано: у I разред 30 ђака (18 ученика и 12 ученица), у II разред 24 ђака (11 ученика и 13 ученица), у III разред 22 ђака (11 ученика и 11 ученица) и у IV разред 26 ђака (11 ученика и 15 ученица). Настава је била целодневна и изводила се са 2 одељења у 2 учионице, колико их је и било. У извештају се наводи да је школа основана 1921. године,  радила је у згради која је озидана наменски 1925. године за потребе школе и одговарала је хигијенским условима. У школи су радила 2 наставника, један учитељ и једна  учитељица, без положеног практичног учитељског испита. На крају школске године било је 97 ђака (48 ученика и 49 ученица). Четврти разред завршило је 25 ђака (11 ученика и 14 ученица).

Школске 1935/36. године у 2 одељења уписано је 90 ђака (47 ученика и 43 ученице). У I разред уписано је 18 ђака (10 ученика и 8 ученица).

Учитељица Будимка Милојковић са ћеркама на снимку који је настао 23. октобра 1942. године. Фотографија је добијена од Ивана Лазаревића из Београда, унука учитељице Будимке од најстарије ћерке Љиљане (стоји прва са десне стране).

На основу акта Црквеног суда Епархије нишке ЦС Бр. 7089 од 27. априла 1936. године, архијерејски намесник алексиначки прота Бранислав Коруновић поднео је извештај о прегледу реализације верске наставе у школама алексиначког намесништва у школској 1935/36. години. За школу у Горњем Сухотну наводи да има два одељења и два наставника и то:

Прво одељење: I разред - 10 ученика и 8 ученица и III разред - 12 ученика и 10 ученица. Наставник је Будимка Милојковић. Успех из веронауке утврђен је оценом 4,

Друго одељење: II разред - 17 ученика и 15 ученица и IV разред - 8 ученика и 10 ученица. Наставник је Милија Бољевић. Успех из веронауке утврђен је оценом 4.

На крају школске године био је исти број ђака, а четврти разред завршило је 8 ученика и 10 ученица, укупно 18. ђака. Радили су исти наставници.

Школске 1936/37. године у 2 одељења уписано је 98 ђака (51 ученик и 48 ученица). У I разред уписано је 29 ђака (14 ученика и 15 ученица). Радили су: учитељ и учитељица, обоје са положеним практичним учитељским испитом.

На крају школске године било је 88 ђака (45 ученика и 43 ученице). Четврти разред завршило је 15 ђака (8 ученика и 7 ученице).

Школске 1937/38. године у 2 одељења било је уписано 108 ђака (55 ученика и 53 ученице). У I разред уписано је 39 ђака (23 ученика и 16 ученица). Управитељ школе био је Милија Бољевић.

На крају школске године било је 116 ђака (58 ученика и 58 ученица). Четврти разред завршило је 27 ђака (15 ученика и 12 ученица). Управитељ школе био је Светолик М. Стаменковић, што значи да је током године дошло до промене учитеља.[5]

 Школске 1938/39. године у 2 одељења уписано је 104 ђака (46 ученика и 58 ученица). У I разред уписано је 16 ученика и 26 ученица, укупно 42 ђака.

Учитељица Никосава О.Николић из Орешца, Среза бањског, Бановине моравске премештена је у Горње Сухотно одлуком III Бр. 51098 од 20.10.1938. године. Истовремено одлуком III Бр. 70950 од 10.10.1938. године учитељица Будимка Милојковић, премештена је у Орешац, Среза бањског, Бановине моравске.[6]

Учитељица Никосава А. Николић удала се за учитеља Светолика Стаменковића у октобру 1938. године, па је од тада променила презиме у  Стаменковић (III Бр. 72556 од 01.11.1938.).

На крају школске 1938/39. године у Основној школи у Горњем Сухотну било је 91 ђак (45 ученика и 46 ученица). Четврти разред завришила су 15 ђака (8 ученика и 7 ученица). Радили су учитељ Светолик Стаменковић, управитељ школе и учитељица Никосава Стаменковић.

На почетку школске 1939/40. године у 2 одељења уписано је 92 ђака (46 ученика и 46 ученица). У први разред је уписано 12 ученика и 14 ученица, укупно 26 ђака.

На крају школске године био је исти број ђака као и на почетку. Радили су Никосава С. Стаменковић и Светолик М. Стаменковић.

На почетку школске 1940/41. године школа је имала 47 ученика и 51 ученицу, свега 98 ђака у 2 одељења. У I разред било је 27 ђака (6 ученика и 21 ученица). Наставници су били учитељ Светолика М. Стаменковића, управитељ школе и учитељица Никосава С. Стаменковић.

Школски надзорник Петар З. Јовановић у извештају Министарству просвете од 17.12.1940. године наводи да школа у Горњем Сухотну редовно ради са 2 одељења. Због тога што је  наставник (Светолик Стаменковић) на војној вежби, настава је била полудневна.

            На крају школске године било је 46 ученика и 53 ученице, укупно 99 ђака са којима су радили један учитељ и једна учитељица.

            Учитељ Светолик М. Стаменковић (седи други с лева) за време док је био на служби у Радевцу, среза моравског.

Према извештају Начелства среза моравског које је потписао школски надзорник Петар З. Јовановић упућеног Архијерејском начелству алексиначком  26.12.1942. године, школа у Горњем  Сухотну, општина сухотничка, има 2 одељења и 2 учитеља. Учитељи су Никосава С. Стаменковић и Мирослав Миловановић. Исти учитељи предају и веронауку.[7]

У школској 1950/51. години у школи су била два комбинована одељења:

1. одељење од ученика 1. и 3. разреда – учитељица Даница Кољеншић,
2. одељење чинила су 15 ученика 2. и 17 ученика 4. разреда – наставник ??.

Школске 1950/51. Године у школи су радила следећа одељења и наставници:

1. одељење чинила су 22 ученика 3. и 22 ученика 4. разреда – учитељ Павле Кољеншић,

Школске 1951/52. године у школи су радила следећа одељења и наставници:

1. одељење чинила су 18 ученика 1. разреда и 16 ученика 2. разреда – учитељ Павле Кољеншић,
2. одељење чинила су 18 ученика 3. разреда и 17 ученика 4. разреда – наставник ?.

Школске 1952/53. године у школи су радила следећа одељења и наставници:

1. одељење чинила су 13 ученика 1. разреда и 16 ученика 2. Разреда – учитељица Јелица Трифуновић,

Школске 1953/54. године у школи су радила следећа одељења и наставници:

1. одељење чинила су 20 ученика 1. разреда и 13 ученика 2. разреда – учитељица Јелица Трифуновић,
2. одељење чинила су 16 ученика 3. разреда и 13 ученика 4. разреда – учитељ Војислав Трифуновић,

Школске 1954/55. Године у школи су радила следећа одељења и наставници:

1. одељење чинила су 13 ученика 1. разреда и 25 ученика 3. разреда – учитељица Јелица Трифуновић,
2. одељење чинила су 20 ученика 2. разреда и 12 ученика 4. разреда – учитељ Војислав Б. Трифуновић,

Школске 1955/56. године била су два комбинована одељења:

1. одељење чинили су ученици 1. и 2. разреда – учитељица Јелица Трифуновић,
2. одељење чинили су 3. и 4. разреда – учитељ Војислав Б. Трифуновић, управитељ школе.

Школске 1956/57. године била су два комбинована одељења у којима су радили учитељ Ђорђе Јосифовић, који је био и управитељ школе док име другог учитеља није познато.

Решењем одсека за школство Народног одбора Општине Житковац од 24.5.1957. године образује се Јединствена осмогодишња школа у Житковцу у коју поред осталих улази и четворогодишња основна школа у Горњем Сухотну.

Радован Поповић, син Тодора и Видије, рођен је 4. јануара 1892. године, у Цуце, Округа цетињског. Учитељску школу завршио је у Алексинцу фебруара 1921. године, после двадесетчетворомесечног учитељског течаја.

Просветни гласник 12 (1930), 1401. Биографски подаци учитељице Емилије Поповић дати су у поглављу о Основној школи у Лоћики.

З. Милојковић, Житковац – сећање на заборав, 127.

Будимка Нешић, ћерка Драгољуба, трговца и Данице, рођена 30. априла 1907. године у Алексинцу. У родном граду завршила је основну школу, Нижу гимназију и Учитељску школу 1926. године.

Светолик Стаменковић је рођен 8. априла 1909. године у Нозрини, Среза моравског. Отац Михаило био је земљорадник.  Завршио је Учитељску школу у Алексинцу 1931. године. Практични учитељски испит положио је у мају 1936. године при Учитељској школи у Алексинцу.

Никосава (рођена Николић) Стаменковић је рођена 1. марта 1912. године у Лужану, Срез моравски, од оца Обрада и мајке Румене. Завршила је Учитељску школу у Београду 1936. године. До полагања стручног испита радила је у селу Орешац, срез бањски, затим у селу Горње Сухотно, срез моравски. Практични учитељски испит положила је у децембру 1942. године при Учитељској школи у Алексинцу.

Миловановић Мирослав - Мира, учитељ. Рођен 8. новембра 1918. у селу Моравац, од оца Миодрага и мајке Драгице. Учитељску школу завршио је у Алексинцу 1938. године. За време рата био је учитељ у Горњем Сухотну. Према хроници Делиграда, био је у штабу команданта 1. алексиначке бригаде, рез. мајора Јеремија Марјановића- Ујке. На том месту је једном приликом одвратио команданта да нареди стрељање двојице ухапшених сељака који су оптужени да су помагали партизанима тако што је гарантовао за њих.[7] Ухапсио га је нишки Гестапо у великој рацији по моравском срезу у ноћи између 15/16. јула 1943. године. Одведен је у Житковац, одатле у логор на Црвеном крсту, а затим на Бањицу. Уписан је у бањичким књигама као затвореник под редним бројем 19.212. Ту стоји да је доведен 28. јануара 1944. године, да је одведен 24. фебруара 1944. од Гестапоа у Француску. После рата био је учитељ у многим школама, написао је више хроника о селима и школама и неколико књига о развоју школства и образовања у нишком крају. Једно време је био директор ОШ „Учитељ Таса“ Остао је највише упамћен у домаћој историографију по написаној књизи о концентрационом логору у Нишу и стрељањима на Бубњу. Ова књига је имала два издања (1983 и 1985).